Blag da je čas
Najlepše reči kazuješ kada se
u mene pretvaraš,
blag da je čas kada me nema;
najlepše dišeš kada se u mene
pretapaš, more si, kiša si proletnja
zelena;
najviše si ti kada u meni nestaješ
i vatrom me obnavljaš.
I seme si i plod odjednom
u trenu kada odlazimo,
na zelenim konjima
niz rascvetanu padinu leta,
ti na mome, ja na tvome konju,
a jedna pršte kopita
u zoru, u zoru, u zoru.
Pero Zubac
No comments:
Post a Comment